Broj za porudžbine: + 381 21 302 86 46
Pon. – Pet.  od 8 do 16h

Zašto je vitamin D toliko važan za nas?

Vitamin D | Premium Pharma

Šta je vitamin D?

Vitamin D (kalciferol) je vitamin rastvorljiv u mastima. Nalazi se u hrani, suplementima, a i čovek ga može sintetisati sam uz pomoć UV zraka i sunčeve svetlosti. Glavni izvori hrane bogate vitaminom D su riblje ulje, meso, jaja, mleko i mlečni proizvodi. Hranom unosimo samo oko 20% potrebnog vitamina D, a ostalih 80% dolazi od sunca. Na koji god način unet u organizam, da bi vitamin D postao aktivan i upotrebljiv mora proći kroz dve hidroksilacije u organizmu. Prva se dešava u jetri, a druga u bubrezima gde se stvara potpuno biološki aktivna forma vitamina D. Zbog hidroksilacije u jetri i bubrezima, svi pacijenti koji imaju neko oboljenje ova 2 organa bi trebalo da redovno kontrolišu nivoe vitamina D u krvi.

Danas, kako nauka napreduje i stižu nova saznanja, vitamin D se ne smatra samo vitaminom, nego i hormonom jer utiče na funkciju celog organizma.

Koju ulogu ima vitamin D u organizmu?

Osnovnu ulogu koju ima vitamin D jeste kontrola metabolizma kalcijuma i fosfora u organizmu. Vitamin D omogućava apsorpciju kalcijuma iz creva i njegovo ugrađivanje u kosti. Na ovaj način vitamin D omogućava izgradnju snažnih kostiju i sprečava osteomalaciju i osteoporozu kod odraslih, kao i rahitis kod mališana.

Druge uloge vitamina D u organizmu obuhvataju smanjenje zapaljenja-inflamacije, i učestvovanje u različitim fiziološkim procesima – rast ćelija, genska ekspresija, uticaj na neuro-muskularni i imuni sistem. Metabolizam glukoze je takođe u tesnoj vezi sa koncentracijama vitamina D.

Dva oblika vitamina D – D2 i D3 se razlikuju hemijski u jednoj hidroksilnoj (-OH) grupi. Obe forme se dobro apsorbuju iz creva i imaju sličnu biološku aktivnost nakon uzimanja. Apsorpciju potpomaže masna hrana, te je najbolje uzimati vitamin D uz obrok bogat mastima. Jednostavna primena je i uzeti ga uz kašičicu maslinovog ulja, ili uz šaku koštunjavog voća.

D2 – ergokalciferol

D2 – ergokalciferol – može se pronaći u hrani, ali i u formi dijetetskih suplemenata, ljudsko telo ne može sintetisati ovaj oblik vitamina D. Prvi put je spomenut 1936 godine, i vremenom je postao jedan od najtraženijih vitamina širom sveta. To je beli kristalni prah, nerastvorljiv u vodi. U prirodi se ovaj oblik vitamina D nalazima u biljakama i gljivama.

D3 – holekalciferol

D3 – holekalciferol – oblik vitamina D koji se sintetiše u koži pod dejstvom UV zraka.U koži se nalazi 7-dehidroholesterol, koji se usled aktivacije UV zracima prevodi u holekalciferol.

Nedostatak vitamina D u organizmu

Prema epidemiološkim podacima, skoro 1 milijarda ljudi ima nedostatak vitamina D. Smatra se da se sve koncentracije vitamina D u krvi ispod 30ng/ml smatraju niskim i da je u ovim slučajevima obevezna dodatna suplementacija. Različiti su razlozi i uzroci ovog široko rasprostranjenog nedostatka:

  • Majčino mleko je deficitarno u vitaminu D, pa se preporučuje njegovo uzimanje od samog rođenja. Mlečne formule za bebe danas su obogaćene vitaminom D, upravo iz ovog razloga
  • Nivo vitamina D zavisi i od njegove sinteze u koži. Tako, populacija tamne boje kože, kao i osobe koje zbog verskih razloga ne otkrivaju telo, imaju značajno niže nivoe vitamina D. Takođe, široka upotreba losiona i krema sa zaštitnim faktorima dovodi do smanjene sinteze vitamina D. Treba se zapitati da li je rizik od melanoma veći od rizika nedostatka vitamina D. Dalje, sedeći način života u kancelarijama isto doprinosi smanjenoj sintezi vitamina D
  • Ukoliko postoji neko propratno obljenje koje utiče na resorpciju i sintezu vitamina D – intolerancija na laktozu i mlečne proizvode, oboljenja jetre ili bubrega koja onemogućavaju hidroksilaciju
  • Veganska ishrana – vitamin D je najviše prisutan u prirodi u namirnicama životinjskog porekla, te su vegani i vegetarijanci rizična grupa za nizak nivo vitamina D u organizm
Vitamin D i majčino mleko

Simptomi nedostatka vitamina D u organizmu

Deficijencija vitamina D često ne daje specifične simptome. U prevodu, ni ne znamo da ga nemamo dovoljno dok ne proverimo koncentracije u krvi laboratorijskim analizama. Na sreću, u skorije vreme su ovu analizu kao veoma bitnu prepoznali i lekari, te je sve više koriste u svojim dijagnostičkim protokolima.

Simptomi nedostatka vitamina D

Kako se sve može manifestovati nedostatak vitamina D?

  • Smanjenje gustine kostiju i česti prelomi
  • Bolovi u kostima
  • Mišićna slabost
  • Umor i pospanost
  • Promene raspoloženja
  • Alergije
  • Gojaznost
  • Česte infekcije
Nedostatak vitamina D | Premium Pharma

Vitamin D kao prevencija raznih oboljenja

Vitamin D je izuzetno važan u prevenciji i tretmanu mnogih akutnih i hroničnih oboljenja. Početkom 20tog veka, dok se još nije znalo za vitamin D i njegovu ulogu, čak 80% dece patilo je od rahitisa. Ljudi su primetili da se simptomi smanjuju ako se deca izlažu suncu i već tada su se mogle pretpostaviti prednosti boravka napolju. Danas znamo da je vitamin D povezan sa mnogim stanjima i obljenjima.

Osteoporoza

Osteoporoza – telo prestaje da izgrađuje koštanu masu oko 30te godine, a nedostatak vitamina D može da ubrza razgradnju kostiju i da dovede do njihovih malformacija i bolova u lokomotornom sistemu

Depresija i anksioznost

Depresija i anksioznost – proizvodnja serotonina – hormona sreće je u direktnoj vezi sa nivoima vitamina D u krvi. Ovo je jedan od razloga što se šetnja i boravak u prirodi savetuju pacijentima koji boluju od depresije – da bi se povećala sinteza vitamina D.

Hroničan umor

Hroničan umor – kada nemamo dovoljno vitamina D osećamo se melanholično i letargično

Alergije

Alergije – preaktivan imuni sistem povezuje se sa nedostatkom vitamina D kao što je slučaj kod astme, alergije na hranu, kod ekcema i alergijskog rinitisa

Digestivni problemi i gojaznost

Digestivni problemi i gojaznost – ako pokušavate da oslabite, pazite na ishranu i redovno vežbate, a rezultati izostaju, trebalo bi proveriti i nivo D vitamina. Naime, njegov nedostatak može dovesti do gojenja

Kardio-vaskularni problemi i visok pritisak

Kardio-vaskularni problemi i visok pritisak – hipertenzija, kao i problemi sa aterosklerozom krvnih sudova povezuju se sa niskim nivoima vitamina D

Multipla skleroza

Multipla skleroza – pokazano je od MS-a više oboleva stanovništvo u geografskim predelima gde nema dovoljno sunca. U nedostatku novih terapija, neki pacijenti se leče i visokim dozama vitamina D, iako ova metoda izaziva još uvek kontroverze u naučnim krugovima

Dijabetes

Dijabetes – naučne studije pokazuju da osobe sa normalnim nivoima vitamina D imaju čak za 45% manji rizik od oboljevanja od dijabetesa tipa 2

Važnost vitamina D u borbi protiv infekcija

Vitamin D je važan činilac i u borbi protiv infekcija. Neke studije pokazuju da održavanje normalnih nivoa vitamina D u organizmu dovodi do kraćeg trajanja i blaže kliničke slike infekcija gornjeg respiratornog trakta. Smatra se da deluje smanjujući inflamaciju-zapaljenje i snižavajući nivoe C- reaktivnog proteina (CRP).

Vaginalne infekcije

Naučni podaci pokazuju da je vitamin D u bliskoj vezi i sa sastavom vaginalne flore – mikrobiote. Naime, žene koje imaju normalne nivoe vitamina D imaju veliki broj laktobacila na vaginalnoj sluznici koji pružaju zaštitu od infekcija. Nasuprot tome, deficijencija vitamina D povezana je sa većim brojem patogenih bakterija, manjim brojem laktobacila i učestalom pojavom bakterijskih vaginoza i drugih vaginalnih infekcija.

Vitamin D u trudnoći

Trudnice, zbog imunoloških i hormonskih promena, spadaju u posebnu populaciju koja bi trebala da  se dodatno suplementira vitaminom D. Većina multivitaminskih prenatalnih proizvoda sadrži vitamin D u adekvatnoj koncentraciji.

Ukoliko trudnica ima izuzetno niske nivoe vitamine D u krvi, posledice po nju i bebu mogu biti ozbiljne:

  • Gestacijski dijabetes
  • Preeklampsija
  • Vaginalne infekcije
  • Prevremeni porođaj
  • Povećana šansa za rahitis kod beba i kasniju osteoporozu kod majke
Vitamin D u trudnoći

Vitamin D i Covid-19

Danas svedočimo i pandemiji Covid-19. Iako se efekti vitamina D u ovoj bolesti još uvek ispituju, globalno mišljenje nauke jeste da svi pacijenti treba da uzimaju vitamin D i kao preventivnu meru i ukoliko dođe do oboljenja. Vitamin D igra ulogu u regulaciji imunog sistema, smanjuje produkciju štetnih citokina delujući antiinflamatorno i može skratiti trajanje lečenja, kao i ozbiljnost simptoma.

Koliko vitamina D nam je potrebno?

Neke uobičajene i sasvim dovoljne doze za decu i odrasle kreću se od 200-400 IJ, dok postoje i neka stanja koja zahtevaju viši unos koji može ići do 2000 IJ. Treba imati u vidu da od ovih količina, neku svakako unosimo u organizam putem ishrane i tokom boravka na suncu. Smatra se da je 30tak minuta dnevno na suncu sa otkrivenim rukavima i licem bez upotrebe zaštitnog faktora sasvim dovoljno da zadovolji dnevne potrebe organizma za vitaminom D. Zimski meseci zahtevaju našu posebnu pažnju i trebalo bi unositi bar 200 IJ tokom ovog perioda kako bismo ojačali imuni sistem i sprečili pojavu različitih oboljenja.

Toksičnost vitamina D

Previše vitamina D možemo uneti samo kroz suplemente, nikako hranom ili boravkom na otvorenom. Nivoi vitamina D u krvi iznad 150ng/ml smatraju se visokim i mogu doneti potencijalne probleme. Previše vitamina D može dovesti do povećanih kalcijuma u krvi koji se manifestuje kao slabost, konfuzije, gubitak apetita. Ukoliko se ovo dešava dugo vremena, može doći do oštećenja srčanog mišića i bubrega.

Ipak, ovo se neće desiti ukoliko se uzimaju preporučene količine vitamina D, nego samo tokom izuzetno visokih doza koje nekad idu i do 50000 IJ.

Nedvosmisleno, vitamin D ima veliku ulogu u organizmu i njegov nedostatak dovodi do različitih zdravstvenih problema. Moderan način života nimalo ne doprinosi rešavanju ovog problema. Ono što se savetuje jeste balansirana ishrana, boravak na suncu, kao i redovno unošenje suplemenata vitamina D, pogotovo u slučajevima povećanog napora, hroničnih bolesti ili ukoliko na bilo koji način spadate populaciju koja je pod povećanim rizikom od njegovog nedostatka.

                                                                                                                                               Dipl farm. Jasna Simičić

Podelite ovaj članak

Call Now Button