Vitamin D – zašto je važan i kakav je njegov značaj za trudnice?
Vitamin D (kalciferol) je vitamin rastvorljiv u mastima. Nalazi se u hrani, suplementima, a i čovek ga može sintetisati sam uz pomoć UV zraka i sunčeve svetlosti.
Glavni izvori hrane bogate vitaminom D su riblje ulje, meso, jaja, mleko i mlečni proizvodi. Hranom unosimo samo oko 20% potrebnog vitamina D, a ostalih 80% dolazi od sunca. Na koji god način unet u organizam, da bi vitamin D postao aktivan i upotrebljiv mora proći kroz dve hidroksilacije u organizmu.
Prva se dešava u jetri, a druga u bubrezima gde se stvara potpuno biološki aktivna forma vitamina D. Zbog hidroksilacije u jetri i bubrezima, svi pacijenti koji imaju neko oboljenje ova 2 organa bi trebalo da redovno kontrolišu nivoe vitamina D u krvi.
Danas, kako nauka napreduje i stižu nova saznanja, vitamin D se ne smatra samo vitaminom, nego i hormonom jer utiče na funkciju celog organizma.
Osnovnu ulogu koju ima vitamin D jeste kontrola metabolizma kalcijuma i fosfora u organizmu. Vitamin D omogućava apsorpciju kalcijuma iz creva i njegovo ugrađivanje u kosti. Na ovaj način vitamin D omogućava izgradnju snažnih kostiju i sprečava osteomalaciju i osteoporozu kod odraslih, kao i rahitis kod mališana.
Druge uloge vitamina D u organizmu obuhvataju smanjenje zapaljenja-inflamacije, i učestvovanje u različitim fiziološkim procesima – rast ćelija, genska ekspresija, uticaj na neuro-muskularni i imuni sistem.
Metabolizam glukoze je takođe u tesnoj vezi sa koncentracijama vitamina D.
Dva oblika vitamina D – D2 i D3 se razlikuju hemijski u jednoj hidroksilnoj (-OH) grupi. Obe forme se dobro apsorbuju iz creva i imaju sličnu biološku aktivnost nakon uzimanja.
Apsorpciju potpomaže masna hrana, te je najbolje uzimati vitamin D uz obrok bogat mastima. Jednostavna primena je i uzeti ga uz kašičicu maslinovog ulja, ili uz šaku koštunjavog voća.
D2 – ergokalciferol
D2 – ergokalciferol – može se pronaći u hrani, ali i u formi dijetetskih suplemenata, ljudsko telo ne može sintetisati ovaj oblik vitamina D. Prvi put je spomenut 1936 godine, i vremenom je postao jedan od najtraženijih vitamina širom sveta. To je beli kristalni prah, nerastvorljiv u vodi. U prirodi se nalazi u biljakama i gljivama.
D3 – holekalciferol
D3 – holekalciferol – oblik vitamina D koji se sintetiše u koži pod dejstvom UV zraka. U koži se nalazi 7-dehidroholesterol, koji se usled aktivacije UV zracima prevodi u holekalciferol.
Nedostatak vitamina D u organizmu
Prema epidemiološkim podacima, skoro 1 milijarda ljudi ima nedostatak “vitamin sunca”.
Smatra se da se sve koncentracije vitamina D u krvi ispod 30ng/ml smatraju niskim i da je u ovim slučajevima obevezna dodatna suplementacija. Različiti su razlozi i uzroci ovog široko rasprostranjenog nedostatka:
Majčino mleko je deficitarno u vitaminu D, pa se preporučuje njegovo uzimanje od samog rođenja. Mlečne formule za bebe danas sadrže vitamin D, upravo iz ovog razloga.
Nivo vitamina D zavisi i od njegove sinteze u koži. Tako, populacija tamne boje kože, kao i osobe koje zbog verskih razloga ne otkrivaju telo, imaju značajno niže nivoe vitamina D. Takođe, široka upotreba losiona i krema sa zaštitnim faktorima dovodi do smanjene sinteze vitamina D. Treba se zapitati da li je rizik od melanoma veći od rizika nedostatka vitamina D. Dalje, sedeći način života u kancelarijama isto doprinosi smanjenoj sintezi vitamina D.
Ukoliko postoji neko propratno obljenje koje utiče na resorpciju i sintezu vitamina D – intolerancija na laktozu i mlečne proizvode, oboljenja jetre ili bubrega koja onemogućavaju hidroksilaciju.
Veganska ishrana – vitamin D je najviše prisutan u prirodi u namirnicama životinjskog porekla, te su vegani i vegetarijanci rizična grupa.
Koji su simptomi nedostatka vitamina D u organizmu?
Deficijencija kalciferola često ne daje specifične simptome. U prevodu, ni ne znamo da ga nemamo dovoljno dok ne proverimo koncentracije u krvi laboratorijskim analizama.
Na sreću, u skorije vreme su ovu analizu kao veoma bitnu prepoznali i lekari, te je sve više koriste u svojim dijagnostičkim protokolima.
Kako se sve može manifestovati nedostatak vitamina D?
Smanjenje gustine kostiju i česti prelomi
Bolovi u kostima
Mišićna slabost
Umor i pospanost
Promene raspoloženja
Alergije
Gojaznost
Česte infekcije
Vitamin D kao prevencija raznih oboljenja
Vitamin D je izuzetno važan u prevenciji i tretmanu mnogih akutnih i hroničnih oboljenja. Početkom 20. veka, dok se još nije znalo za vitamin D i njegovu ulogu, čak 80% dece patilo je od rahitisa.
Ljudi su primetili da se simptomi smanjuju ako se deca izlažu suncu i već tada su se mogle pretpostaviti prednosti boravka napolju. Danas znamo da je vitamin D povezan sa mnogim stanjima i obljenjima.
Osteoporoza
Osteoporoza – telo prestaje da izgrađuje koštanu masu oko 30te godine, a nedostatak vitamina D može da ubrza razgradnju kostiju i da dovede do njihovih malformacija i bolova u lokomotornom sistemu
Depresija i anksioznost
Proizvodnja serotonina – hormona sreće je u direktnoj vezi sa nivoima vitamina D u krvi.
Ovo je jedan od razloga što se šetnja i boravak u prirodi savetuju pacijentima koji boluju od depresije – da bi se povećala sinteza vitamina D.
Hroničan umor
Kada nemamo dovoljno kalciferola osećamo se melanholično i letargično
Alergije
Preaktivan imuni sistem povezuje se sa nedostatkom vitamina D kao što je slučaj kod astme, alergije na hranu, kod ekcema i alergijskog rinitisa
Digestivni problemi i gojaznost
Ako pokušavate da oslabite, pazite na ishranu i redovno vežbate, a rezultati izostaju, trebalo bi proveriti i nivo D vitamina. Naime, njegov nedostatak može dovesti do gojenja.
Kardio-vaskularni problemi i visok pritisak
Kardio-vaskularni problemi i visok pritisak – hipertenzija, kao i problemi sa aterosklerozom krvnih sudova povezuju se sa niskim nivoima vitamina D.
Multipla skleroza
Pokazano je od MS-a više oboleva stanovništvo u geografskim predelima gde nema dovoljno sunca. U nedostatku novih terapija, neki pacijenti se leče i visokim dozama vitamina D, iako ova metoda izaziva još uvek kontroverze u naučnim krugovima.
Dijabetes
Naučne studije pokazuju da osobe sa normalnim nivoima vitamina D imaju čak za 45% manji rizik od oboljevanja od dijabetesa tipa 2.
Uzroci nedostatka vitamina D
Nedostatak kalciferola može biti prisutan usled više faktora – kao što je manjak ovog vitamina u ishrani ili pak nedovoljna izloženost sunčevoj svetlosti. Isto tako neki ljudi imaju problem sa apsorpcijom vitamina D ili su pak u situaciji da im usled trenutnog stanja organizam ima povećanu potrebu za njim, kao što je to slučaj kod trudnica ili dojilja. Starije osobe, kao i pacijenti sa određenim zdravstvenim problemima poput različitih oboljenja jetre i bubrega mogu biti podložniji nedostatku vitamina D u svom organizmu.
Razumevanje važnosti vitamina D za naš organizam može nam pomoći u prevenciji nekih ozbiljnijih zdravstvenih tegoba koje posledično mogu da se jave.
Hipervitaminoza vitamina D
Za razliku od situacije u kojoj ljudski organizam ne raspolaže sa dovoljnom količinom vitamina D za normalno obavljanje svih funkcija, hipervitaminoza vitamina D podrazumeva njegovu preteranu prisutnost. Ovo se dešava usled prekomernog unosa kroz suplementaciju ili ishranu. Svi ljudi koji unose doze koje su daleko veće od potreba njihovog organizma, mogu se naći u riziku od hipervitaminoze. Sa druge strane, postoje slučajevi kada je ovaj vitamin prisutan u abnormalnoj količini a da je uzrok za to određeno medicinsko stanje poput sakroidoze ili nekih limfoma.
Da je previše vitamina zaista štetno za naš organizam, u prilog govori i činjenica da hipervitaminoza vitamina D može da dovede do nakupljanja kalcijuma u krvi što vodi ka mučnini, povraćanju, osećaju slabosti i malaksalosti, ali i ka ozbiljnijim zdravstvenim komplikacijama kao što je oštećenje bubrega. Zbog toga je važno imati na umu da nijedna krajnost nije dobra po zdravlje i da čak i previše vitamina može da izazove određene zdravstvene nelagode i probleme.
Važnost vitamina D u borbi protiv infekcija
Vitamin D je važan činilac i u borbi protiv infekcija. Neke studije pokazuju da održavanje normalnih nivoa vitamina D u organizmu dovodi do kraćeg trajanja i blaže kliničke slike infekcija gornjeg respiratornog trakta. Smatra se da deluje smanjujući inflamaciju-zapaljenje i snižavajući nivoe C- reaktivnog proteina (CRP).
Vaginalne infekcije
Naučni podaci pokazuju da je vitamin D u bliskoj vezi i sa sastavom vaginalne flore – mikrobiote.
Naime, žene koje imaju normalne nivoe vitamina D imaju veliki broj laktobacila na vaginalnoj sluznici koji pružaju zaštitu od infekcija.
Nasuprot tome, deficijencija vitamina D povezana je sa većim brojem patogenih bakterija, manjim brojem laktobacila i učestalom pojavom bakterijskih vaginoza i drugih vaginalnih infekcija.
Vitamin D u trudnoći
Trudnice, zbog imunoloških i hormonskih promena, spadaju u posebnu populaciju koja bi trebala da dodatno koristi suplementaciju koja sadrži vitamin D.
Ukoliko trudnica ima izuzetno niske nivoe vitamine D u krvi, posledice po nju i bebu mogu biti ozbiljne:
Gestacijski dijabetes
Preeklampsija
Vaginalne infekcije
Prevremeni porođaj
Povećana šansa za rahitis kod beba i kasniju osteoporozu kod majke
Važnost vitamina D za bebe i novorođenčad
Kao i kod odraslih, tako i kod beba i novorođenčadi, vitamin D igra veoma važnu ulogu jer je ključan za zdravlje njihovih kostiju i razvoj imunološkog sistema. Ovaj vitamin u organizmu najmlađih pomaže pri apsorpciji kalcijuma i fosfora, a njegov nedostatak može uzrokovati stanja poput rahitisa, koja nastaju usled oslabljenih i omekšalih kostiju. Kako vitamin D jača imunoloiški sistem, on organizmu tek rođenih i nešto starijih beba pomaže u borbi protiv infekcija. Pedijatri često preporuče roditeljima da dodaju vitamin D u ishranu beba kako bi se osigurali optimalni uslovi za njihov pravilan rast i razvoj.
Vitamin D i Covid 19
Iako se efekti vitamina D u ovoj bolesti još uvek ispituju, globalno mišljenje nauke jeste da svi pacijenti treba da uzimaju vitamin D i kao preventivnu meru i ukoliko dođe do oboljenja. Vitamin D igra ulogu u regulaciji imunog sistema, smanjuje produkciju štetnih citokina delujući antiinflamatorno i može skratiti trajanje lečenja, kao i ozbiljnost simptoma.
Koliko vitamina D nam je potrebno?
Neke uobičajene i sasvim dovoljne doze za decu i odrasle kreću se od 200-400 IJ, dok postoje i neka stanja koja zahtevaju viši unos koji može ići do 2000 IJ.
Treba imati u vidu da od ovih količina, neku svakako unosimo u organizam putem ishrane i tokom boravka na suncu tokom dana. Smatra se da je 30tak minuta dnevno na suncu, sa otkrivenim rukavima i licem bez upotrebe zaštitnog faktora, sasvim dovoljno organizmu da apsorbuje vitamin D i time zadovolji dnevne potrebe.
Zimski meseci zahtevaju našu posebnu pažnju i trebalo bi unositi bar 200 IJ tokom ovog perioda kako bismo ojačali imuni sistem i sprečili pojavu različitih oboljenja.
Ako pričamo o suplementaciji koja će nam zaista koristiti, da li ste znali da oralni vaginalni probiotik BIOTA intima u svom sastavu, mimo šest različitih vrsta laktobacila i laktoferina ima i vitamin D? Zahvaljujući njemu, sprečava se razvoj bakterijskih vaginoza i prevremeni porođaj.
Toksičnost vitamina D
Previše vitamina D možemo uneti samo kroz suplemente, nikako hranom ili boravkom na otvorenom. Nivoi vitamina D u krvi iznad 150ng/ml smatraju se visokim i mogu doneti potencijalne probleme.
Previše vitamina D može dovesti do povećanih kalcijuma u krvi koji se manifestuje kao slabost, konfuzije, gubitak apetita. Ukoliko se ovo dešava dugo vremena, može doći do oštećenja srčanog mišića i bubrega.
Ipak, ovo se neće desiti ukoliko se uzimaju preporučene količine vitamina D, nego samo tokom izuzetno visokih doza koje nekad idu i do 50000 IJ.
Nedvosmisleno, vitamin D ima veliku ulogu u organizmu i njegov nedostatak dovodi do različitih zdravstvenih problema. Moderan način života nimalo ne doprinosi rešavanju ovog problema. Ono što se savetuje jeste balansirana ishrana, boravak na suncu, kao i redovno unošenje suplemenata vitamina D, pogotovo u slučajevima povećanog napora, hroničnih bolesti ili ukoliko na bilo koji način spadate populaciju koja je pod povećanim rizikom od njegovog nedostatka.
Zaključak
Za sam kraj ovog teksta, još jednom ćemo istaći važnost razumevanja značaja vitamina D za pravilno funkcionisanje ljudskog organizma. Njegova prisutnost u adekvatnoj meri podržava brojne funkcije i neophodan je svima nama, od najmlađih, preko odraslih, trudnica i starijih osoba. Kod ovog ali i kod drugih vitamina, ključno je obratiti pažnju na balansiran unos. Kao što njegov manjak može značajno da ugrozi zdravlje, tako i hipervitaminoza ima svoje loše strane. Zbog toga, bez obzira na želju da svom organizmu pružite dovoljno vitamina D, nemojte preterivati. Konsultacija za lekarima i drugim stručnim licima je svakako korisna, a u slučaju da od lekara dobijete preporuku vezanu za količinu unosa ovog vitamina – poštujte je bez izuzetka.
Vitamin D je vitamin koji je rastvorljiv u mastima i koji je poznat po svojoj funkciji da pomogne u apsorpciji kalcijuma i fosfora iz hrane, što doprinosi jačim kostima i zubima, a važan je i uticaj koji ima na funkcionisanje mišića i rad srca, kao i na “dobru formu” kože i sveukpni imunitet.
Postoje tri osnovna načina snabdevanja organizma ovim vitaminom, a to su: putem izlaganja sunčevoj svetlosti, zatim kroz konzumiranje hrane i kroz izbalansiranu suplementaciju.
Njime regulišemo nivo kalacijuma i fosfora u krvi, pomaže organizmu da se odbrani od infekcija, poboljšava funkciju mišića i umanjuje rizik od lomova ruku i nogu, a može da igra i značajnu ulogu u smanjenju rizika od kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa i nekih tipova karcinoma. Da bi kosti, koža, imunitet i celokupno zdravlje bili u “dobroj formi” preporučuje se izloženost sunčevoj svetlosti tokom dana i dodatna suplementacija.
Kod dece, stalni nedostatak vitamina D može da utiče na omekšalost i deformitet kostiju, dok kod odraslih povećava rizik od lomova i gubitka mišićne mase. Slabi imunološki sistem pri čemu je organizam sloniji infekcijama i može da utiče na razvoj više vrsta hroničnih bolesti.
Adekvatan unos ovog vitamina tokom trudnoće podržavaće zdrav razvoj fetusa i doprineće zdravlju majke. Isto tako, izbeći će se brojne komplikacije do kojih može doći poput prevremenog porođaja, preeklampsije ili gestacijskog dijabetesa.
Vitamin D utiče na pravilan razvoj fetusa tokom trudnoće i značajno smanjuje rizik od prevremenog porođaja, kao i rizik da se u budućnosti kod deteta razviju zdravstveni problemi vezani za kosti.
Adekvatan nivo vitamina D trudnice obezbeđuju redovnim boravkom na sunčevoj svetlosti, unosom hrane koja obiluje vitominom D kao i korišćenjem kvalitetne suplementacije.
Posledice manjka kod trudnica odnose se na povećan rizik od preeklampsije, gestacijskog dijabetesa, prevremenog rođenja bebe, kao i do toga da novorođenče ima nizak nivo kalcijuma.
