Vitamin D | Premium Pharma

Zašto je vitamin D toliko važan za nas?

Šta je vitamin D?

Vitamin D (kalciferol) je vitamin rastvorljiv u mastima. Nalazi se u hrani, suplementima, a i čovek ga može sintetisati sam uz pomoć UV zraka i sunčeve svetlosti. Glavni izvori hrane bogate vitaminom D su riblje ulje, meso, jaja, mleko i mlečni proizvodi. Hranom unosimo samo oko 20% potrebnog vitamina D, a ostalih 80% dolazi od sunca. Na koji god način unet u organizam, da bi vitamin D postao aktivan i upotrebljiv mora proći kroz dve hidroksilacije u organizmu. Prva se dešava u jetri, a druga u bubrezima gde se stvara potpuno biološki aktivna forma vitamina D. Zbog hidroksilacije u jetri i bubrezima, svi pacijenti koji imaju neko oboljenje ova 2 organa bi trebalo da redovno kontrolišu nivoe vitamina D u krvi.

Danas, kako nauka napreduje i stižu nova saznanja, vitamin D se ne smatra samo vitaminom, nego i hormonom jer utiče na funkciju celog organizma.

Koju ulogu ima vitamin D u organizmu?

Osnovnu ulogu koju ima vitamin D jeste kontrola metabolizma kalcijuma i fosfora u organizmu. Vitamin D omogućava apsorpciju kalcijuma iz creva i njegovo ugrađivanje u kosti. Na ovaj način vitamin D omogućava izgradnju snažnih kostiju i sprečava osteomalaciju i osteoporozu kod odraslih, kao i rahitis kod mališana.

Druge uloge vitamina D u organizmu obuhvataju smanjenje zapaljenja-inflamacije, i učestvovanje u različitim fiziološkim procesima – rast ćelija, genska ekspresija, uticaj na neuro-muskularni i imuni sistem. Metabolizam glukoze je takođe u tesnoj vezi sa koncentracijama vitamina D.

Dva oblika vitamina D – D2 i D3 se razlikuju hemijski u jednoj hidroksilnoj (-OH) grupi. Obe forme se dobro apsorbuju iz creva i imaju sličnu biološku aktivnost nakon uzimanja. Apsorpciju potpomaže masna hrana, te je najbolje uzimati vitamin D uz obrok bogat mastima. Jednostavna primena je i uzeti ga uz kašičicu maslinovog ulja, ili uz šaku koštunjavog voća.

D2 – ergokalciferol

D2 – ergokalciferol – može se pronaći u hrani, ali i u formi dijetetskih suplemenata, ljudsko telo ne može sintetisati ovaj oblik vitamina D. Prvi put je spomenut 1936 godine, i vremenom je postao jedan od najtraženijih vitamina širom sveta. To je beli kristalni prah, nerastvorljiv u vodi. U prirodi se ovaj oblik vitamina D nalazima u biljakama i gljivama.

D3 – holekalciferol

D3 – holekalciferol – oblik vitamina D koji se sintetiše u koži pod dejstvom UV zraka.U koži se nalazi 7-dehidroholesterol, koji se usled aktivacije UV zracima prevodi u holekalciferol.

Nedostatak vitamina D u organizmu

Prema epidemiološkim podacima, skoro 1 milijarda ljudi ima nedostatak vitamina D. Smatra se da se sve koncentracije vitamina D u krvi ispod 30ng/ml smatraju niskim i da je u ovim slučajevima obevezna dodatna suplementacija. Različiti su razlozi i uzroci ovog široko rasprostranjenog nedostatka:

  1. Majčino mleko je deficitarno u vitaminu D, pa se preporučuje njegovo uzimanje od samog rođenja. Mlečne formule za bebe danas su obogaćene vitaminom D, upravo iz ovog razloga
  2. Nivo vitamina D zavisi i od njegove sinteze u koži. Tako, populacija tamne boje kože, kao i osobe koje zbog verskih razloga ne otkrivaju telo, imaju značajno niže nivoe vitamina D. Takođe, široka upotreba losiona i krema sa zaštitnim faktorima dovodi do smanjene sinteze vitamina D. Treba se zapitati da li je rizik od melanoma veći od rizika nedostatka vitamina D. Dalje, sedeći način života u kancelarijama isto doprinosi smanjenoj sintezi vitamina D
  3. Ukoliko postoji neko propratno obljenje koje utiče na resorpciju i sintezu vitamina D – intolerancija na laktozu i mlečne proizvode, oboljenja jetre ili bubrega koja onemogućavaju hidroksilaciju
  4. Veganska ishrana – vitamin D je najviše prisutan u prirodi u namirnicama životinjskog porekla, te su vegani i vegetarijanci rizična grupa za nizak nivo vitamina D u organizmu.

Simptomi nedostatka vitamina D u organizmu

Deficijencija vitamina D često ne daje specifične simptome. U prevodu, ni ne znamo da ga nemamo dovoljno dok ne proverimo koncentracije u krvi laboratorijskim analizama. Na sreću, u skorije vreme su ovu analizu kao veoma bitnu prepoznali i lekari, te je sve više koriste u svojim dijagnostičkim protokolima.

Simptomi nedostatka vitamina D

Kako se sve može manifestovati nedostatak vitamina D?

  • Smanjenje gustine kostiju i česti prelomi
  • Bolovi u kostima
  • Mišićna slabost
  • Umor i pospanost
  • Promene raspoloženja
  • Alergije
  • Gojaznost
  • Česte infekcije

Vitamin D kao prevencija raznih oboljenja

Vitamin D je izuzetno važan u prevenciji i tretmanu mnogih akutnih i hroničnih oboljenja. Početkom 20tog veka, dok se još nije znalo za vitamin D i njegovu ulogu, čak 80% dece patilo je od rahitisa. Ljudi su primetili da se simptomi smanjuju ako se deca izlažu suncu i već tada su se mogle pretpostaviti prednosti boravka napolju. Danas znamo da je vitamin D povezan sa mnogim stanjima i obljenjima.

Osteoporoza

Osteoporoza – telo prestaje da izgrađuje koštanu masu oko 30te godine, a nedostatak vitamina D može da ubrza razgradnju kostiju i da dovede do njihovih malformacija i bolova u lokomotornom sistemu

Depresija i anksioznost

Depresija i anksioznost – proizvodnja serotonina – hormona sreće je u direktnoj vezi sa nivoima vitamina D u krvi. Ovo je jedan od razloga što se šetnja i boravak u prirodi savetuju pacijentima koji boluju od depresije – da bi se povećala sinteza vitamina D.

Hroničan umor

Hroničan umor – kada nemamo dovoljno vitamina D osećamo se melanholično i letargično

Alergije

Alergije – preaktivan imuni sistem povezuje se sa nedostatkom vitamina D kao što je slučaj kod astme, alergije na hranu, kod ekcema i alergijskog rinitisa

Digestivni problemi i gojaznost

Digestivni problemi i gojaznost – ako pokušavate da oslabite, pazite na ishranu i redovno vežbate, a rezultati izostaju, trebalo bi proveriti i nivo D vitamina. Naime, njegov nedostatak može dovesti do gojenja

Kardio-vaskularni problemi i visok pritisak

Kardio-vaskularni problemi i visok pritisak – hipertenzija, kao i problemi sa aterosklerozom krvnih sudova povezuju se sa niskim nivoima vitamina D

Multipla skleroza

Multipla skleroza – pokazano je od MS-a više oboleva stanovništvo u geografskim predelima gde nema dovoljno sunca. U nedostatku novih terapija, neki pacijenti se leče i visokim dozama vitamina D, iako ova metoda izaziva još uvek kontroverze u naučnim krugovima

Dijabetes

Dijabetes – naučne studije pokazuju da osobe sa normalnim nivoima vitamina D imaju čak za 45% manji rizik od oboljevanja od dijabetesa tipa 2

Važnost vitamina D u borbi protiv infekcija

Vitamin D je važan činilac i u borbi protiv infekcija. Neke studije pokazuju da održavanje normalnih nivoa vitamina D u organizmu dovodi do kraćeg trajanja i blaže kliničke slike infekcija gornjeg respiratornog trakta. Smatra se da deluje smanjujući inflamaciju-zapaljenje i snižavajući nivoe C- reaktivnog proteina (CRP).

Vaginalne infekcije

Naučni podaci pokazuju da je vitamin D u bliskoj vezi i sa sastavom vaginalne flore – mikrobiote. Naime, žene koje imaju normalne nivoe vitamina D imaju veliki broj laktobacila na vaginalnoj sluznici koji pružaju zaštitu od infekcija. Nasuprot tome, deficijencija vitamina D povezana je sa većim brojem patogenih bakterija, manjim brojem laktobacila i učestalom pojavom bakterijskih vaginoza i drugih vaginalnih infekcija.

Vitamin D u trudnoći

Trudnice, zbog imunoloških i hormonskih promena, spadaju u posebnu populaciju koja bi trebala da  se dodatno suplementira vitaminom D. Većina multivitaminskih prenatalnih proizvoda sadrži vitamin D u adekvatnoj koncentraciji.

Ukoliko trudnica ima izuzetno niske nivoe vitamine D u krvi, posledice po nju i bebu mogu biti ozbiljne:

  • Gestacijski dijabetes
  • Preeklampsija
  • Vaginalne infekcije
  • Prevremeni porođaj
  • Povećana šansa za rahitis kod beba i kasniju osteoporozu kod majke

Vitamin D i Covid-19

Danas svedočimo i pandemiji Covid-19. Iako se efekti vitamina D u ovoj bolesti još uvek ispituju, globalno mišljenje nauke jeste da svi pacijenti treba da uzimaju vitamin D i kao preventivnu meru i ukoliko dođe do oboljenja. Vitamin D igra ulogu u regulaciji imunog sistema, smanjuje produkciju štetnih citokina delujući antiinflamatorno i može skratiti trajanje lečenja, kao i ozbiljnost simptoma.

Koliko vitamina D nam je potrebno?

Neke uobičajene i sasvim dovoljne doze za decu i odrasle kreću se od 200-400 IJ, dok postoje i neka stanja koja zahtevaju viši unos koji može ići do 2000 IJ. Treba imati u vidu da od ovih količina, neku svakako unosimo u organizam putem ishrane i tokom boravka na suncu. Smatra se da je 30tak minuta dnevno na suncu sa otkrivenim rukavima i licem bez upotrebe zaštitnog faktora sasvim dovoljno da zadovolji dnevne potrebe organizma za vitaminom D. Zimski meseci zahtevaju našu posebnu pažnju i trebalo bi unositi bar 200 IJ tokom ovog perioda kako bismo ojačali imuni sistem i sprečili pojavu različitih oboljenja.

Toksičnost vitamina D

Previše vitamina D možemo uneti samo kroz suplemente, nikako hranom ili boravkom na otvorenom. Nivoi vitamina D u krvi iznad 150ng/ml smatraju se visokim i mogu doneti potencijalne probleme. Previše vitamina D može dovesti do povećanih kalcijuma u krvi koji se manifestuje kao slabost, konfuzije, gubitak apetita. Ukoliko se ovo dešava dugo vremena, može doći do oštećenja srčanog mišića i bubrega.

Ipak, ovo se neće desiti ukoliko se uzimaju preporučene količine vitamina D, nego samo tokom izuzetno visokih doza koje nekad idu i do 50000 IJ.

Nedvosmisleno, vitamin D ima veliku ulogu u organizmu i njegov nedostatak dovodi do različitih zdravstvenih problema. Moderan način života nimalo ne doprinosi rešavanju ovog problema. Ono što se savetuje jeste balansirana ishrana, boravak na suncu, kao i redovno unošenje suplemenata vitamina D, pogotovo u slučajevima povećanog napora, hroničnih bolesti ili ukoliko na bilo koji način spadate populaciju koja je pod povećanim rizikom od njegovog nedostatka.

                                                                                                                                               Dipl farm. Jasna Simičić