Premium Pharma - Urinarna infekcija

Šta je i kako se leči urinarna infekcija?

Šta je urinarna infekcija?

Urinarne infekcije predstavljaju veliki zdravstveni problem i pogađaju preko 150 miliona ljudi godišnje širom sveta. Urinarna infekcija je jedna od najčešćih bakterijskih infekcija. Žene su više pogođene od muškaraca, a smatra se da je razlog blizina analnog otvora i otvora urinarnog trakta, pa bakterije lakše prelaze iz creva u uretru. Urinarne infekcije mogu zahvatiti sve delove urinarnog trakta – mokraćne kanale, prostatu, bešiku i bubrege.

U zavisnosti od mesta nastanka i ispoljavanja simptoma, urinarne infekcije delimo na:

  • uretritis -upalu mokraćnih kanala
  • cistitis –upalu bešike
  • piejlonefritis –upalu bubrega
  • prostatitis -upalu prostate
Urinarna infekcija - Podela urinarnih infekcija

Klinički, urinarne infekcije se mogu podeliti na nekomplikovane i komplikovane, aktune i hronične.

Nekomplikovane urinarne infekcije

Nekomplikovane urinarne infekcije su one infekcije koje nastaju kod ljudi koji su uglavnom zdravi, bez struktirnih i neuroloških promena na urinarnom traktu. Češće su kod ženske populacije.

Komplikovane urinarne infekcije

Javljaju se kod pacijenata koji imaju još neko udruženo oboljenje kao što je opstrukcija urinarnog trakta, zadržavanje urina izazvano nekim neurološkim problemima, otkazivanje bubrega ili njihova transplantacija, kod pacijenta koji su na nekoj imunosupresivnoj terapiji. Komplikovane urinarne infekcije su vrlo često udružene sa upotrebom urinarnih katetera. Kod dece i muškaraca se urinarne infekcije obično tretiraju kao komplikovane.

Akutna urinarna infekcija

Nastaje akutnom kolonizacijom patogena u urinarnom traktu. Nakon lečenja i terapije, stanje se vraća u normalu i ne dolazi do ponavljanja.

Hronična urinarna infekcija

Smatra se da je urinarna infekcija hronična ukoliko se javlja bar 2 ili više puta u roku od 6 meseci ili 3 ili više puta u toku jedne godine.

Kako nastaje urinarna infekcija?

U 95% slučajeva urinarna infekcija nastaje prodorom mikroorganizama kroz uretru do bešike ili bubrega. Izazivači urinarnih infekcija su većinom gram-negative bakterije, poreklom iz creva. Oko 80% svih urinarnih infekcija izazvano je bakterijom E. Coli, koja poseduje specifičnu sposobnost kačenja za sluznicu urinarnog trakta. Ostatak infekcija odlazi na sojeve bakterija Klebsiella, Proteus mirabilis i Pseudomonas. Streptokok i stafilokok su najčešći gram-pozitivni uzročnici.

Urinarna infekcija - Escherichia coli

Escherichia coli

Escherichia coli je normalni stanovnik debelog creva. Ukoliko pređe iz anusa u uretru izaziva urinarne infekcije koje su bolne i uporne. Ona spada u vrlo otporne bakterije, a lečenje se izvodi prema antibiogramu, zbog rezistencije na određene antibiotike.

Klebseilla

Klebseilla – drugi po učestalosti izazavač urinarnih infekcija nakon E. Coli. Klebsiellaje normalni stanovnik digestivnog trakta, a prelaskom u urinarni izaziva infekciju. Posebno je pronalazimo kod imunokopromitovanih pacijenata, otporna je na lečenje antibioticima, a može izazvati i ozbiljne upale pluća.

Proteus mirabilis

Proteus mirabilis – vrlo raprostanjen u prirodi, a živi i u digestivnom traktu čoveka. Urinarne infekcije izazvane Proteus-om predstavljaju značajan klinički problem, a javljaju se prilikom pada imuniteta.

Pseudomonas aeruginosa

Pseudomonas aeruginosa – povezuje se za bolničkim infekcijama, retko izaziva urinarne infekcije, ali kada se to desi, obično je stanje ozbiljno, jer postoji velika rezistentnost Pseudomonas-a na poznate antibiotike.

Streptoccocus saprophyticusi staphylococcus aureus

Streptoccocus saprophyticus i staphylococcus aureusretko izazivaju urinarne infekcije. Obično se javlaju prilikom upotrebe katetera.

Koji su simptomi urinarnih infekcija?

Simptomi urinarnih infekcija su neprijatni, a prvenstveno se javlja bolno i učestalo mokrenje. Urin može biti zamućen, tamnije ili čakcrvenkaste boje ukoliko je prisutna krv, a obično je i neprijatnog mirisa.

Prilikom mokrenja prisutna je nelagodnost, bol, svrab ili peckanje. Od ostalih simptoma može doći do pojave povišene temperature, bolova u leđima ili donjem delu stomaka. Ponekadje urinarna infekcija praćena i mučninom, povraćanjem ili bolom tokom seksualnih odnosa.

Ko najčešće ima urinarnu infekciju?

Urinarna infekcija može pogoditi svakog, ali su neke grupe pod većim rizikom:

  • Žene –zbog anatomske blizine anusa i uretre, kao i zbog kratke mokraćne cevi kroz koju bakterije lako prolaze. Neke žene imaju i genetski povećan broj receptora za koje bakterije vezuju, pa je kod njih lečenje komplikovanije i dugotrajnije.
  • Menopauza – žene u menopauzi su podložnije urinarnim infekcijama zbog slabljenja mišića karlice i smanjenog estrogena koji izaziva promene na sluznici urinarnog trakta i suvoću vagine.
  • Uvećana prostata – nepotpuno pražnjenje bešike jeste plodno tle za razvoj urinarnih infekcija
  • Slab imuni sistem – pacijenti koji primaju kortikosteroide, hemoterapiju ili imaju HIV su podložniji razvoju urinarnih infekcija zbog oslabljenog imunog sistema
  • Upotreba katetera – dugotrajna upotreba katetera u većini slučajeva dovodi do razvoja urinarne infekcije
  • Kamenje u bubregu – dovodi do opstrukcije mokraćnih puteva
  • Dijabetes – utiče na imuni sistem i smanjuje odbranu od patogenih bakterija
  • Starost ili neurološke bolesti koje utiču na higijenske navike (Alchajmer, delirijum)
  • Seksualna aktivnost – često menjanje partnera povećava rizik od nastanka urinarnih infekcija
  • Trudnoća – hormonske i imunološke promene mogu dovesti do pojave urinarnih infekcija u trudnoći. Na njih se mora obratiti posebna pažnja, jer povećan progesteron u trudnoći smanjuje tonus mišića uretre i bešike što dovodi do vraćanje urina u gornjedelove urinarnog trakta. Time se povećava rizik od upale bubrega. Upala bubrega u trudnoći može dovesti do prevremenog porođaja ili preeklampsije i zbog toga se svaka pojava bakterija u urinu tokom trudnoće mora lečiti.

Dijagnoza urinarne infekcije

Kako bi se dijagnostikovala urinarna infekcija, uzima se uzorak urina koji se analizira. Može se dodatno uraditi i krvna slika i biohemijski parametri, a nekada je potreban i ultrazvučni pregled.

Urin se centrifugira, boji se po Gramu i izoluju bakterijski uzorčnici.

Nalaz preko 100000 CFU/ml je indikator urinarne infekcije.

S obzirom da su uzročnici urinarnih infekcija otporni i često rezistentni na antibiotsku terapiju, potrebno je uraditi i antibiogram, gde se pokazuje koji antibiotikje najbolji izbor u svakom pojedinačnom slučaju.

Normalan urin je blago kiseo sa pH vrednostima od 4,8-8. Ukoliko se u nalazu urina pronađe pH vrednost 8,5 ili 9, to ukazuje na prisustvo Proteusa, Klebsielle ili Ureaplasma-e. Dakle, i asimptomatski pacijenti, sa visokom pH vrednošću urina dobijaju dijagnozu urinarne infekcije.

Lečenje urinarne infekcije

Urinarna infekcija se leči primenom antibiotske terapije koja se može modifikovati po pristizanju nalaza antibiograma. Zbog rezistencije, pencilinski preparati se izbegavaju, a lekovi izbora su cefalosporini i nitrofurantoin, a kod komplikovanih slučajeva daju se i aminoglikozidi. Lečenje traje obično 7 dana i ne bi se trebalo prekidati pre isteka ovog vremena, čak iako se simptomi brzo povuku. S obzirom da se u terapiji urinarnih infekcija primenjuju jaki antibiotici koji nepovoljno deluju na mikrobiotu crevnog i vaginalnog trakta preporučuje se uzimanje probiotskih preparata na bazi laktobacila tokom celog trajanja terapije. Kod menopuazalnih žena preporučuje se korišćenje i lokalnih preparata koji sadrže estrogen.

Kako sprečiti nastanak urinarne infekcije?

Postoji više različitih načina prevencije urinarnih infekcija:

  • Piti dovoljno tečnosti, posebno vode – više tečnosti omogućava češće mokrenje i čišćenje urinarnog trakta
  • Usvajanje higijeskih navika – brisanje od napred prema nazad nakon mokrenja čime se sprečava prelazak bakterija iz anusa do urinarnog sistema
  • Mokrenje nakon seksualnog odnosa – pomaže ispiranju bakterija
  • Svakodnevna higijena intimnog područja, ali bez upotrebe agresivnih sapuna za pranjekoji mogu irtirati uretru
  • Pamučno donje rublje
  • Izbegavanje kontracepcijskih dijafragmi i spermicida
  • Upotreba oralnih vaginalnih probiotika koji sadrže laktobacile – akumuliraju se urektumu i anusu i ne dozvoljavaju prekomerno razmnožavanje patogena.
  • Laktobacili deluju i direktno antibaktericidno na E.coli i druge bakterije onemogućavajući njihov rast, razmnožavanje i vezivanje za urinarni epitel
Urinarna infekcija - Kako sprečiti nastanak?

Dipl Ph Jasna Simičić