Broj za porudžbine: + 381 21 302 86 46
Pon. – Pet.  od 8 do 16h

MENOPAUZA (KLIMAKS) – SVE ŠTO TREBA DA ZNATE

MENOPAUZA (KLIMAKS) – SVE ŠTO TREBA DA ZNATE

Kada se približi nova životna faza koja se naziva klimaks ili menopauza, za mnoge žene dolazi do ispoljavanja različitih emocija i postavljanja mnogo pitanja na koje nemaju odgovor. Kako biste mnogo bolje razumele ovu novu i izazovnu fazu i kako biste pronašle rešenja da se što bolje nosite sa njom, pročitajte ovaj sveobuhvatan vodič za klimaks.

Tabela sadržaja:

Šta je menopauza?

Menopauza je jedan potpuno prirodan i fiziološki proces koji označava kraj reproduktivnog perioda u životu svake žene. Predstavlja doba kada jajnici postepeno prestaju da proizvode ženske hormone estrogen i progesteron, što dovodi do prestanka menstrualnih ciklusa. Možemo da tvrdimo da je žena ušla u menopauzu ako 12 meseci unazad nije imala niti jedan ciklus.

Šta je menopauza?

Prosečno se javlja između 45. i 55. godine života, mada postoje velike individualne razlike. One zavise od genetike, opšteg zdravstvenog stanja i etničke pripadnosti. Uobičajeno je da žene uđu u perimenopauzu (pre-menopauzu) nekoliko godina pre nego što se menopauza potvrdi.

Tokom perimenopauze, odnosno pre nastanka same menopauze, jajnici postepeno gube svoju funkciju i proizvode manje hormona koji se naziva estrogen, što se može ispoljiti neredovnim menstrualnim ciklusima i simptomima kao što su valunzi, noćno znojenje, promene raspoloženja, razdražljivost i nesanica. Nakon godinu dana bez ciklusa, menopauza je zvanično potvrđena, a žena nakon toga ulazi u postmenopauzu.

Simptomi klimaksa su vrlo individualni i variraju od osobe do osobe. Neke žene mogu imati veoma blage ili gotovo neprimetne simptome i lako proći kroz ovu fazu tranzicije, dok druge mogu doživeti izraženije hormonske fluktuacije i psiho-fizičke nelagodnosti. Pored simptoma koji su već pomenuti, kod žena se može pojaviti i vaginalna suvoća, smanjen libido, povećan i izražen umor, povećanje telesne mase, promene u kvalitetu kože i kose, kao i poteškoće sa koncentracijom.

Ovaj period dovodi i do povećanih rizika od nastanka pojedinih bolesti. Smanjenjem nivoa estrogena, žene postaju podložnije nastanku osteoporoze, srčanih oboljenja i drugih zdravstvenih problema. Iz ovog razloga, veoma je važno da se održava zdrav način života, da se redovno vežba, pravilno hrani i redovno obavljaju redovni lekarski pregledi kako bi se očuvalo što bolje zdravstveno stanje ulaskom u menopauzu, kao i kasnije tokom života.

Iako menopauza označava kraj reproduktivnog perioda, ona ne znači kraj aktivnog i ispunjenog života. Mnoge žene prolaze kroz ovaj period tranzicije sa osećajem olakšanja, deca odrastaju, manje brinu oko neželjenog začeća, dolaze u sklad same sa sobom, a menopuaza im pruža i nove prilike za lični razvoj. Redovno praćenje i osluškivanje sopstvenog zdravlja i promena, kao i otvoren razgovor sa porodicom, prijateljicama, pa i lekarima, pomaže im da bolje razumeju ovaj proces i prilagode se bolje svim promenama koje donosi kraj reproduktivnog perioda.

Koji su simptomi menopauze?

Simptomi mogu biti veoma različiti i individualni su za svaku osobu. Ova faza obuhvata hormonske fluktuacije koje utiču na različite aspekte života, što dovodi do nastanka niza različitih simptoma.

Sledi detaljniji pregled najčešćih simptoma menopauze:

Valunzi: Valunzi, poznati su nam i kao naleti vrućine, predstavljaju jedan od najprepoznatljivijih i najintenzivnijih simptoma sa kojima se susreće većina osoba. Čak 75% žena će u ulaskom u klimaks doživeti ovaj simptom. Karakteriše se osećajem nagle toplote koja kreće iz grudi i širi se po celom telu. Valunzi mogu izazvati znojenje i ubrzan srčani rad. Njihova učestalost i intenzitet variraju od osobe do osobe.

Noćno znojenje: Blisko povezano sa valunzima, noćno znojenje može izazvati neprijatna noćna buđenja usled prekomernog znojenja, što može značajno remetiti san i dovesti do umora tokom narednog dana.

Neredovne menstruacije: Tokom perimenopauze, kod žena se mogu javiti neredovni menstrualni ciklusi, uz produženo krvarenje ili kraćim intervalima između ciklusa. Vremenom, menstrualni ciklusi postaju nepravilniji, a zatim potpuno prestaju.

Suvoća vagine: Smanjenje nivoa hormona može dovesti do suvoće vaginalne sluznice, što može prouzrokovati bol tokom seksualnih odnosa i povećiti rizik od nastanka vaginalnih infekcija. Žene često osećaju jednu vrstu nelagodnosti i peckanja unutar vagine.

Promene raspoloženja: Hormonske fluktuacije koje su prisutne mogu uticati na emocionalno stanje, izazivajući neprijatne promene raspoloženja, razdražljivost i anksioznost.

Gojaznost: Nedostatak estrogena može uticati na raspodelu telesne masti, često dovodeći do nakupljanja masti oko struka i stomaka. Ovo dovodi do povećanja telesne mase, kao i do izmene izgleda samog oblika tela, što je posebno frustrirajuće za žene koje pokušavaju održavati zdravu telesnu težinu i vole lepo da izgledaju.

Problemi sa snom: Nesanica je veoma prisutan problem, a može se javiti kao posledica javljanja valunga, noćnog znojenja, ali i emocionalnih stanja – depresije i anksioznosti koje ponekad prate ovu životnu fazu.

Koji su simptomi menopauze?

Umor i iscrpljenost: Hormonske fluktuacije i poremećaji sna mogu dovesti do umora i iscrpljenosti tokom dana.

Promene na koži i kosi: Opadanje nivoa hormona utiče na kvalitet kože i kose, čineći ih suvljim, tanjim i podložnijim starenju.

Promene u seksualnom životu: Smanjenje nivoa hormona, posebno estrogena, može uticati na libido i seksualnu želju žene, a suvoća vagine obično izaziva nelagodnost tokom seksualnih odnosa.

Važno je napomenuti da se simptomi menopauze mogu razlikovati od osobe do osobe, kao i da mogu varirati u intenzitetu tokom vremena. Takođe, neke žene mogu imati blage simptome, dok druge mogu doživeti izazovnije simptome koji zahtevaju adekvatno upravljanje. Ako simptomi menopauze značajno utiču na vašu svakodnevicu, preporučuje se da potražite savet i podršku od ginekologa ili endokrinologa kako biste pronašli najbolje rešenje za vaše potrebe.

Koje promene se dešavaju u telu žene tokom menopauze?

Gašenjem funkcije jajnika, žensko telo prolazi kroz značajne hormonske promene uslovljene smanjenjem hormona pre svega estrogena i progesterona, koje utiču na različite organe i sisteme organa. Ove hormonske fluktuacije imaju dugoročne efekte na zdravlje i dobrobit žene.

Šta se to dešava u telu žene tokom menopauze?

Hormonske promene: Menopauza se karakteriše smanjenjem proizvodnje ženskih hormona od strane jajnika. Ovi hormoni igraju ključnu ulogu u regulaciji menstrualnog ciklusa. Takođe, dolazi i do opadanja sinteze melatonina i testosterona.

Promene u menstrualnom ciklusu: U perimenopauzi, fazi pre nastanka same menopauze, žene mogu iskusiti neredovne menstrualne cikluse, sa produženim ili kraćim intervalima između ciklusa. Tokom vremena, ciklusi postaju sve neredovniji da bi I konačno prestali kada žena uđe u menopauzu.

Prestanak ciklusa: Menopauza se potvrđuje kada žena nema ciklus najmanje godinu dana. To znači da su jajnici prestali da proizvode jajne ćelije i da se reproduktivni period žene završava.

Smanjenje koštane mase: Estrogen ima važnu ulogu u održavanju koštane mase. Smanjenjem nivoa hormona u klimaksu, žene postaju podložnije gubitku koštane mase, što može dovesti do nastanka osteoporoze i povećati rizik od preloma.

Promene u kardiovaskularnom sistemu

Promene u kardiovaskularnom sistemu: Estrogen štiti srce. Smanjenje nivoa estrogena može uticati zdravlje celokupnog kardiovaskularnog sistema, povećavajući rizik od nastanka srčanih bolesti i ateroskleroze. Dolazi i do povećanog rizika za razvoj hipertenzije (visok krvni pritisak).

Promene urogenitalnog trakta: Pad hormona može izazvati smanjenje elastičnosti i vlažnosti vagine. Dolazi do suvoće vaginalne sluznice koja se može manifestovati kao bol i nelagodnost prilikom seksualnih odnosa. Takođe, smanjenje tonusa mišića karlice može povećati rizik od urinarne inkontinencije. U klimaksu smanjuje se i koncentracija dobrih bakterija – laktobacila, što dovodi do poremećaja urogenitalne flore i povećanog rizika od nastanka vaginalnih i urinarnih infekcija.

Promene na koži i kosi: Opadanje hormona može uticati na kvalitet kože i kose. Može doći do prevelikog opadanja kose, tanjenja dlake i njenog slabijeg rasta. Koža postaje suvlja, manje elastična, gubi se kolagen i pojačavaju znakovi starenja kao što su slabiji tonus i bore.

Promene u raspoloženju i emocionalnom stanju: Hormonske fluktuacije tokom menopauze mogu uticati na funkciju različitih neurotransmitera u mozgu, što izaziva emocionalne promene raspoloženja, razdražljivost, anksioznost i depresiju.

Povećanje težine: Dolazi do nakupljanja sala, posebno u abdominalnom delu, koje se teško gubi.

Povećanje težine

Metaboličke promene: Tokom perimenopauze može doći i do usporavanja metabolizma što može dodatno doprineti povećanju telesne mase i smanjenju energetske potrošnje.

Kakve hormonske promene nastaju tokom menopauze?

Menopauza je uvek praćena promenama u hormonskom statusu žene. Nivo estrogena i progesterona opada i dolazi do gašenja funkcije jajnika. Dalje, nivoi folikulostimulirajućeg (FSH) i luteinizirajućeg (LH) hormona se povećavaju tokom menopauze. Hormon sna, melatonin opada što može dovesti do nesanice i poremećaja spavanja.

Koliko traje menopauza?

Trajanje menopauze individualno varira. Proces menopauze može trajati nekoliko godina, a obično se deli u tri faze: perimenopauza, menopauza i postmenopauza.

Koje faze menopauze postoje?

Perimenopauza:

Perimenopauza je period koji se javlja pre nastanka same menopauze i označava tranziciju iz reproduktivne faze u postreproduktivnu fazu. Ovo je period pripreme tela žene na tranziciju koja će doći potpunim gubitkom cuklusa. Perimenopauza može početi čak nekoliko godina pre menopauze, obično oko 40. godine, ali može biti i kraća ili duža u zavisnosti od individualnih faktora. Tokom perimenopauze, javljaju se prvi simptomi, najčešće neredovni ciklusi i valunzi, koji mogu biti praćeni i promenama emocionalnog stanja.

Menopauza:

Menopauza se potvrđuje se nakon što prođe najmanje 12 meseci bez menstruacije. U proseku, ona se obično javlja između 45. i 55. godine života. Neki podaci kažu da je to preciznije 48 ili 49ta godina, ali važno je napomenuti da individualne razlike igraju ključnu ulogu u nastanku menopauze, pa neke žene mogu ući u nju ranije, dok se kod drugih ona dešava kasnije.

Postmenopauza:

Postmenopauza je period koji dolazi nakon menopauze i obuhvata sve godine nakon poslednje menstruacije. U ovoj fazi, nivo hormona ostaje nizak, ali konstantan. Tokom postmenopauze, simptomi se  mogu  značajno smanjiti, ali žena može biti podložna drugim zdravstvenim problemima povezanim s niskim nivoima hormona. Period postmenopauze traje do kraja života žene.

Šta je prevremena menopauza?

Prevremena menopauza, poznata i kao rana menopauza, je stanje kod žena kada se menopauza, iz različitih razloga, javlja pre 40. godine života. Ovo stanje je relativno retko, svega nekoliko procenata pati od ovog oblika, ali je veoma izazovno jer dolazi do naglog prestanka funkcije jajnika i završetka reproduktivne sposobnosti u relativno mladom dobu osobe. Ovo svakako ostavlja i fizičke i psihičke posledice.  

Uzroci prevremene menopauze:

Uzroci prevremene menopauze mogu biti različiti i često nisu sasvim jasni. Neki od mogućih uzroka uključuju genetske faktore, autoimune bolesti (npr. autoimuni ovarijalni sindrom), hirurško uklanjanje jajnika, hemoterapiju i radioterapiju, neke infekcije, hormonski disbalans ili određene hromozomske anomalije.

Simptomi prevremene menopauze:

Simptomi su obično veoma slični onima koji se javljaju kod normalne menopauze i uključuju noćno znojenje, valunge, nesanicu, promene raspoloženja, vaginalnu suvoću, neredovne menstruacije, umor i smanjen libido. Neke osobe mogu ući u prevremenu menopauzu sa veoma blagim ili čak i bez simptoma.

Šta je prevremena menopauza?

Fizičke i emocionalne promene:

Prevremena menopauza može dovesti do izmena u fizičkom i emocionalnom životu žene. Kada se suoče sa prestankom plodnosti u relativno mladom dobu, to može izazvati osećaj gubitka i emocionalnu nestabilnost. Takođe, moguće je i suočavanje sa pitanjima životne svrhe i osećajem nespremnosti za prelazak u životnu fazu koja se obično vezuje za stariju dob.

Faktori rizika za nastanak prevremene menopauze:

Faktori rizika uključuju porodičnu istoriju prevremene menopauze, autoimune bolesti, hirurške intervencije na reproduktivnim organima, izloženost hemoterapiji i radioterapiji, upotreba nekih lekova, pušenje i određene genetske predispozicije.

Uticaj na zdravlje:

Prevremeno gašenje funkcije jajnika može imati veliki uticaj na zdravlje žene, posebno u onom delu koji se odnosi na kardiovaskularno zdravlje i prevremeni nastanak osteoporoze. Smanjenjem nivoa estrogena povećava se rizik od nastanka srčanih oboljenja i gubitka koštane mase. Veoma je važno da osobe koje ulaze u prevremenu menopauzu redovno kontrolišu svoje zdravstveno stanje i preduzimaju određene mere koje štite njihovo srce i kosti. Ovo je vreme da se uvedu i neke nove routine koje se tiču ponašanja, ishrane i obraćanje više pažnje na sebe.

Lečenje i podrška:

Žene koje ulaze u prevremenu menopauzu mogu pronaći podršku i savete od strane ginekologa, endokrinologa i psihologa. Lečenje obično uključuje hormonsku terapiju kako bi se ublažili simptomi menopauze, istovremeno prevenirajući druge zdravstvene komplikacije. Takođe, važno je razgovarati o opcijama za očuvanje plodnosti i zamrzavanju preostalih jajnih ćelija, posebno ukoliko žena planira da ima decu u budućnosti. Redovni kontakt sa lekarima je od velike važnosti.

Prevremena menopauza može biti izazovna, ali uz odgovarajuću podršku i pravilno upravljanje simptomima, mnoge žene uspevaju da se nose sa ovim tegobama i održe dobar kvalitet života. Važno je da osobe budu dobro informisane o svojim opcijama i da sarađuju sa lekarima kako bi pronašle najbolje rešenje za kontrolu simptoma i održavanje dobrog zdravstvenog stanja.

Simptomi prevremene menopauze

Šta je klimakterijum?

Klimakterijum, često poznat kao prelazni period između reproduktivnog i postreproduktivnog perioda života žene, predstavlja širi koncept koji obuhvata perimenopauzu, menopauzu i postmenopauzu. Ovo je prirodan, potpuno fiziološki proces kroz koji žene prolaze tokom 40tih i 50tih godina svog života. Klimakterijum se karateriše hormonskim fluktuacijama koje se dešavaju u organizmu žene, posebno smanjenjem nivoa estrogena i progesterona.

Perimenopauza: Klimakterijum počinje obično u perimenopauzi, periodu koji može trajati četiri do pet godina pre samog gubitka ciklusa. Tokom ovog perioda, jajnici postepeno gube svoju funkciju i smanjuju proizvodnju ženskih hormona, što dovodi do fluktuacija nivoa estrogena i progesterona. Ovo može dovesti do pojave neredovnih ciklusa, njihovih izostanaka, promene u intenzitetu i trajanju ciklusa, kao i do pojave menopauzalnih simptoma kao što su valunzi, noćno znojenje, promene raspoloženja, razdražljivost i nesanica.

Menopauza: Klimakterijum dostiže svoj vrhunac nastankom menopauze, koja se dešava kada izostane ciklus prethodnih 12 meseci. Ovaj period označava kraj reproduktivne faze života žene i početak jedne nove, postreproduktivne faze.

Postmenopauza: Nakon menopauze, žena ulazi u postmenopauzu. Ovo je period koji traje do kraja života i karakteriše ga stabilan nizak nivo estrogena i progesterona. U ovoj fazi, može doći do prirodnog ublažavanja menopauzalnih tegoba, ali i do značajno povećanog rizika od pojave kardiovaskularnih oboljenja i osteoporoze, pa se savetuje redovna kontrola zdravstvenog stanja i češći kontakt sa lekarom. Ona uključuje redovne posete internisti, ginekologu i endokrinologu.

Klimakterijum nije bolest, nego potpuno prirodan, fiziološki proces starenja jedne žene. Međutim, hormonske promene koje se dešavaju tokom ovog perioda mogu uticati na fizičko i emocionalno zdravlje. Neke osobe mogu proći kroz ovaj period sa umerenim i blagim simptomima, dok druge mogu iskustiti intenzivne i neprijatne simptome koji značajno mogu narušiti kvalitet života.

Iskustvo svake jedinke tokom ovog perioda je veoma individualno I ne treba se upoređivati sa Vašim prijateljicama, komšinicama ili rođakama. Važno je da pronađete načine kako da se adekvatno nosite sa promenama koje donosi klimakterijum i kako što lakše i bezbolnije da kroz njega prođete. Redovni lekarski pregledi kod ginekologa, kao i razne vrste podrške mogu vam pomoći da izaberete prave strategije u prevazilaženju neprijatnih menopauzalnih tegoba.

Koji zdravstveni problemi su česti u menopauzi?

Ovaj period starenja je obično praćen i određenim zdravstvenim problemima, uključujući osteoporozu i bolesti kardiovaskularnog sistema. Takođe, u klimaksu se često javlja I suva vaginalna sluznica, smanjeni libido, učestale urinarne infekcije i promene raspoloženja. Redovni pregledi, osluškivanje tela i zdrave navike pomažu u prevenciji i upravljanju ovim stanjima.

Koje psihološke promene mogu da nastanu tokom menopauze?

Tokom menopauze, hormonske promene se ne dašavaju samo u jajnicima, nego zahvataju i druge organe i sisteme organa, uključujući psihološko, emocionalno i kognitivno funkconisanje. Ove promene se razlikuju od osobe do osobe, i mogu se manifestovati na različite načine, ali neke od uobičajenih psiholoških promena uključuju:

Promene raspoloženja: Hormonske fluktuacije mogu izazvati promene ne samo u nivou estrogena i progesterona, nego i u nivou serotonina i dopamina, neurotransmitera koji igraju ključnu ulogu u regulaciji raspoloženja. Ove promene mogu dovesti do svakodnevnih oscilacija raspoloženja, uključujući nekontrolisanu nervozu, stalnu brigu-anksioznost, depresivne epizode, neobjašnjivu tugu ili čak i bes.

Depresija: Smanjenje nivoa serotonina dovodi do povećanog rizika od pojave depresivnih epizoda. Osećaj tuge i besmisla, gubitak interesa za uobičajene dnevne aktivnosti, promene apetita, nesanica, kao i osećaj bezvrednosti mogu biti prisutni kod žena koje se suočavaju sa depresijom, stanja koje se ponekad pojavljuje nakon završetka reproduktivne faze.

Anksioznost: Hormonski disbalans može izazvati anksioznost i osećaj stalne brige i napetosti. Žene mogu osećati nemir, lupanje srca, ubrzano disanje, ubrzan srčan rad, a u nekim slučajevima dolazi i do pojave napada panike.

Problemi sa pamćenjem i koncentracijom: Hormonske promene utiču I na kognitivne moždane funkcije, što može dovesti do pojačane zaboravnosti, poteškoća sa pamćenjem, koncentracijom i fokusom.

Smanjenje libida: Smanjenje nivoa hormona, posebno estrogena, može uticati na seksualnu želju i libido žene. Niska seksualna želja i smanjeno seksualno uzbuđenje mogu biti prisutni I znanto uticati na kvalitet života.

Umor i iscrpljenost: Promene u hormonima, posebno melatonina, nesanica i isprekidan san mogu doprineti osećaju umora i iscrpljenosti tokom dana.

Gubitak samopouzdanja: Menopauza može biti doživljena kao prelaz u novo, poslednje poglavlje života, a neizvesnost koja je prati ponekad dovodi do manjeg samopouzdanja i osećaja zabrinutosti.

Pojava psiholoških promena je jako individualna i varira. Neke osobe mogu proći kroz ovu fazu sa vrlo malo psiholoških i emocionalnih promena, dok se kod drugih mogu javiti znantno izraženiji simptomi. Za svaku ženu je važno da pronađe adekvatne strategije upravljanja simptomima i prevazilaženja psiholoških nelagodnosti. Neke od strategija su sledeće:

Razgovor sa lekarom: Kontakt i razgovor sa ginekologom ili endokrinologom može pružiti podršku i informacije o mogućnostima lečenja, hormonskoj terapiji ili nehormonskim biljnim alternativama koje mogu pomoći u ublažavanju tegoba.

Razgovor sa lekarom

Zdrav način života: Redovna fizička aktivnost, zdrava, redovna i izbalansirana ishrana i dovoljno sna, bar 7-8h, mogu doprineti poboljšanju raspoloženja i opšteg zdravstvenog stanja. Ovo je pravo vreme da poradite na zdravim navikama koje će vam doneti više radosti i smanjiti komplikacije. Dosta šetajte, bar 30-60 minuta dnevno, boravite na svežem vazduhu, dobro planirajte kupovinu zdravih namirnica, pripremajte zdrave obroke, jedite redovno, idite u krevet uvek u isto vreme i ne kasno. Idealno je vreme I za pronaći novi hobi ili se prisetiti stvari koje ste volele da radite.    

Samopomoć i podrška: Učenje i implementiranje tehnika za upravljanje stresom, kao što su meditacija, joga ili duboko disanje, korisno je u suočavanju sa psihološkim izazovima starenja. Takođe, važno je potražiti podršku od porodice i prijatelja, ukoliko smatrate da je potrebno,kako bi se podelila iskustva i saznali korisni saveti od drugih žena koje prolaze kroz istu fazu života.

Terapija: Psihoterapeuti mogu biti vredna pomoć. U nekim slučajevima, individualna ili grupna psihoterapija može biti korisna za obradu emocionalnih tereta i prevazilaženje simptoma depresije i anksioznosti.

Svaka žena ima lično i jedinstveno iskustvo tokom menopauze. Od velike je važnosti da se posveti pažnja i briga o psihološkom zdravlju tokom ovog prelaznog perioda. Ako psihološki menopauzalni simptomi značajno utiču na svakodnevni život, preporučuje se potražiti stručnu lekarsku pomoć kako bi se pronašao najbolji pristup rešavanju ovih problema.

Šta su naleti/talasi vrućine – valunzi?

Naleti vrućine, poznati u narodu i kao valunzi, predstavljaju jedan od najčešćih simptoma  klimaksa. Smatra se da čak 75% osoba doživljava ovaj simptom. Valunzi su iznenadni i kratkotrajni periodi intenzivne toplote koji se osećaju u gornjem delu tela, posebno u predelu grudi i lica. Valunzi često mogu biti praćeni pojačanim znojenjem, ubrzanim radom srca i osećajem nelagodnosti u celom telu.

Valunzi se mogu javiti u bilo koje doba dana, ali su češći tokom noći, što može dovesti do problema sa spavanjem, dolazi do isprekidanog sna i noćnog znojenja. Žene koje doživljavaju valunge mogu se osećati umorno, nervozno, razdraženo i frustrirano zbog nepredvidivih i neprijatnih toplotnih epizoda.

Uzroci valunza nisu u potpunosti jasni i otkriveni, ali se veruje da su povezani sa hormonskim fluktuacijama, posebno smanjenjem nivoa estrogena prilikom ulaska u klimaks. Pad estrogena utiče na funkciju hipotalamusa, dela mozga koji kontroliše telesnu temperaturu, što može dovesti do poremećenog mehanizma termoregulacije.

Valunzi mogu biti blagi, umereni ili intenzivni, a učestalost varira od osobe do osobe. Neki faktori, poput nasledne komponente, pušenja, gojaznosti ili prisustva stresnih stanja, mogu dovesti do pojave jačih i izraženijih valunga.

Šta su naleti/talasi vrućine - valunzi?

Iako su valunzi skoro pa neizbežan deo ove faze, oni nisu opasni nego su samo neprijatni. Kako biste ublažile ove neprijatne simptome, postoje različiti načini za njihovo prevazilaženje:

Hormonska terapija: Hormonska terapija (HT) može biti efikasna u smanjenju učestalosti i intenziteta valunga kod nekih osoba. Ova terapija podrazumeva oralno uzimanje estrogena ili kombinacije estrogena i progesterona kako bi se nadoknadili hormoni koji su opadaju ulaskom u klimaks. Međutim, hormonska terapija nosi sa sobom i svoje rizike i prednosti, pa se pre njenog započinjanja savetuje obavezna konsultacija sa ginekologom. Nisu sve žene kandidati za primanje hormonske terapije, a kod nekih je ona čak i striktno kontraindikovana.

Nehormonska terapija: Drugi, nehormonski pristup tretmanu ublažavanja valunga uključuje lekove, biljne preparate ili dijetetske suplemente. Biljni preparati i suplementi namenjeni prevazilaženju tegoba u klimaksu obično sadrže biljne ekstrakte, najviše fitoestrogene: soju i crvenu detelinu, kao i hmelj, matičnjak i cimicifugu. Ipak, i ove alternative treba koristiti uz konsultaciju sa farmaceutom ili lekarom, jer neki od ovih proizvoda mogu imati interakcije sa drugim lekovima ili zbog samih nuspojava. Sa terapijom se počinje pri pojavi prvih tegoba.

Zdrav životni stil: Zdrav način života pomaže u smanjenju učestalosti i intenziteta valunga. To uključuje redovnu i prilagođenu fizičku aktivnost, zdravu i izbalansiranu ishranu, izbegavanje konzumiranja alkohola, kafe, cigareta i začinjene hrane, redovan i neisprekidan san, kao i smanjenje stresa kroz tehnike opuštanja kao što su meditacija, joga ili tehnike disanje.

Zdrav životni stil

Način oblačenja: Nošenje lagane pamučne i prozračne odeće pomaže u kontrolisanju valunga i njihovog lakšeg prevazilaženja.

Radno i stambeno okruženje: Ukoliko se učestalo boravi u zatvorenom prostoru, treba razmotriti frekventnija provetravanja prostorija, održavanje optimalne temperature i upotrebu ventilatora ili klima uređaja koji mogu ublažiti subjektivan osećaj vrućine i toplote.

Pravilna ishrana: Neka naučna istraživanja pokazuju da unos određenih namirnica, kao što su soja i laneno seme, kao i zdrave masti, može pomoći u smanjenju učestalosti valunga, mada rezultati nisu još uvek potvrđeni. Važno je dovoljno se hidrirati tokom letnjih meseci, a ishranu bazirati na dosta voća i povrća, kao na i izbegavanje svih procesuiranih namirnica, belog šećera i aditiva.

Tehnike za prevazilaženje stresnih stanja: Joga i meditacija dovode do relaksicije i opuštenosti i mozga i tela. Dovode do boljeg povezivanja sa našim unuzrašnjim snagama, osećaja smirenosti I blagostanja. Dugotrajna primena ovih tehnika pomaže u boljem shvatanju izazova sa kojima se suočavamo i njihovog lakšeg prevazilaženja. Kratak udah i duži izdah dovode do aktiviranja parasimpatičkog nervnog sistema koji je zadužen za obnavljanje i umirenje.

Savetuje se da osobe koje doživljavaju valunge pronađu strategije koje najbolje njima odgovaraju i da se posavetuju sa lekarima kako bi se donela ispravna odluka o lečenju i tretiranju simptoma.

Koliko dugo traju valunzi?

Trajanje i učestalost valunga su veoma individualni. Neke osobe mogu imati samo blage valunge koji traju par meseci, dok druge mogu imati intenzivne I neprijatne valunge koje traju nekoliko godina I teško se podnose. Potrebno je individualno pronaći najbolje strategije za ublažavanje ovih simptoma kako bi se lakše prošlo kroz ovu životnu fazu.

Hormonska terapija za menopauzu

Hormonska terapija (HT) uključuje propisivanje i primenu hormona koji se opadaju tokom klimaksa. Ova terapija može ublažiti tegobe, poboljšati kvalitet života žena i pomoći u prevenciji određenih zdravstvenih problema povezanih sa nastankom menopauze.

Sledi kratak pregled hormonske terapije koja se koristi kod menopauze:

Vrste hormonske terapije:

Hormonska terapija podrazumeva primenu estrogena, progesterona ili kombinacije oba hormona. Ako žena ima matericu, obično se koristi kombinovana terapija estrogena i progesterona kako bi se sprečio razvoj endometrijalnih problema. U slučaju da žena nema matericu, moguće je koristiti samo estrogenske preparate.

Oblici hormonske terapije:

Hormonska terapija je dostupna u različitim oblicima, uključujući kapsule, tablete, flastere, inekcije, vaginalne kreme i gelove. Izbor oblika terapije zavisi od samih simptoma, zdravstvenog stanja, individualnih preferencija i potreba. Sa terapijom se počinje kada lekar to odredi.

Ublažavanje simptoma menopauze:

Hormonska terapija je posebno efikasna u ublažavanju simptoma kao što su valunzi, noćno znojenje, neredovni menstrualni ciklusi, vaginalna suvoća, problemi sa spavanjem i promene raspoloženja. Dostupni su različiti preparati, u različitim dozama kako bi se što bolje prilagodili individualnim potrebama svake osobe.

Zaštita od osteoporoze:

Estrogen igra veoma važnu ulogu u održavanju koštane mase, pa hormonska estrogenska terapija pomaže u zaštiti žene od gubitka koštane mase i smanjenju rizika od osteoporoze. Estrogen štiti ženu i od nastanka preloma.

Zaštita od kardiovaskularnih bolesti:

Mnoga istraživanja pokazuju da hormonska terapija ima blagotvoran uticaj na celokupan kardiovaskularni sistem i da značajno smanjuje rizik od razvoja srčanih oboljenja. Ipak, čekaju se dodatna istraživanja koja bi potvrdila ovu dobrobit. Ono što sigurno znamo danas jeste da estrogen štiti srce i krvne sudove.

Koliko god bila dobra i efikasna, veoma je važno napomenuti da hormonska terapija nije preporučljiva za sve žene. Pre nego što se započne sa hormonskom terapijom, potrebno je uraditi detaljan  lekarski pregled, uzeti ispravnu anamnezu i razmotriti sve prednosti i rizike ove terapije u cilju najbolje odluke po ženu.

Potencijalni rizici primene hormonske terapije u klimaksu uključuju povećan rizik od određenih zdravstvenih problema, kao što su tromboembolije, moždani udar – šlog , karcinomi dojke, endometrujima i grlića materice. Ovi rizici dosta zavise od individualnih faktora, dužine trajanja terapije i vrste hormona, a lekar će svakako savetovati najbolju opciju.

Pored hormonske terapije, postoje i nehormonske opcije tretmana za ublažavanje simptoma menopauze. Ovaj pristup uključuje nehormonske lekove, biljne preparate – dijetetske suplemente i promene u dnevnim rutinama. Finalan izbor najbolje terapije treba doneti na osnovu individualnih potreba, razgovora i uz konsultaciju sa lekarom ili farmaceutom.

Nehormonska Terapija za menopauzu

Nehormonska terapija za menopauzu predstavlja drugačiji pristup od hormonske terapije i ne uključuje primenu estrogenskih i progesteronskih lekova. Ovaj alternativni pristup je posebno pogodan za žene koje ne mogu ili ne žele da koriste hormonsku terapiju, kao i za one koje imaju određene zdravstvene tegobe gde je upotreba hormona kontraindikovana.

Sledi pregled nekoliko uobičajenih nehormonskih terapija za prevazilaženje tegoba u klimaksu:

Antidepresivi i anksiolitici: Antidepresivi i anksiolitici se koriste za ublažavanje simptoma depresije, anksioznosti, napada panike i promena raspoloženja koje su čest pratilac klimaksa. Ovi lekovi pomažu u stabilizaciji raspoloženja. Najčešće ih ordinira psihijatar i to kod onih žena kod kojih je psihološki i emocionalni aspekt života tokom klimaksa najviše pogođen.

Antiholinergici: Ovi lekovi se koriste za smanjenje učestalosti i intenziteta valunga i noćnog znojenja, a sledstveno deluju i na san. Oni deluju na termoregulacioni centar i dovode do ublažavanja ovih menopauzalnih simtoma.

Fitoterapija: Biljni preparati i suplementi se najčešće koriste kao nehormonska terapija za prevazilaženje tegoba u klimaksu. Neke biljke, kao što su crvena detelina, soja, koren đumbira i sibirski ženšen, sadrže fitoestrogene. Fitoestrogeni su hemijska jedinjenja iz biljaka slična estrogenima i mogu pomoći u smanjenju menopauzalnih tegoba. Deluju blaže i sporije nego sintetski estrogeni, ali imaju znantno bolji bezbednosni profil. Novija istraživanja idu u pravcu primene i cimicifuge – crnog kohoša, kod klimaksa. Iako ne deluje kao fitoestrogen, triterpeni iz cimicfiuge deluju neuroendokrinim putem na hipotalamus, vrlo efikasno smanjujući valunge, kao i nervozu i razdražljivost.

Akupunktura: Akupunktura je deo tradicionalne kineske medicine i korisna je u ublažavanju simptoma klimaksa. Ova tehnika uključuje ubadanje tankih iglica na određene tačke na telu kako bi se uspostavio energetski balans. Iako ne postoje zvanična istraživanja, mnoge žene izjavljuju kako im je akupunktura dosta pomogla u prevazilaženju menopauzalnih simptoma.

Akupunktura

Promene u ishrani i vežbanju: Zdrav način života, uključujući balansiranu i zdravu ishranu, redovnu fizičku aktivnost, kao i redovan san, ima blagotvoran uticaj na simptome klimaksa. Redovno vežbanje poboljšava kardiovaskularno zdravlje, dovodi do bolje oksigenacije tkiva, jača koštano-mišićni sistem organa, pomaže u održavanju zdrave telesne težine i smanjuje stres. Ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama i zdravim mastima doprinosi dobrom opštem zdravlju.

Nehormonska terapija može biti korisna za ublažavanje simptoma menopauze kod većine žena, ali nije dovoljno efikasna za sve žene. Ono što je sigurno jeste da je bezbedna, ali da njeno uključivanje svakako zahteva konsultaciju sa lekarom ili farmaceutom. Nehormonske terapije se mogu i kombinovati. Često kombinacija različitih pristupa dovodi do najbolje kontrole simptoma.

Iskustva Žena tokom Menopauze

Iskustva žena tokom menopauze su različita i individualna za svaku pojedinačnu osobu. Ova životna faza može doneti različite izazove i emocije sa kojima se žene do tada nisu srele.

Navodimo nekoliko tipičnih iskustava žena tokom klimaksa:

Simptomi menopauze: Velika većina žena doživljava različite simptome ulaskom u klimaks, uključujući valunge, umor, razdražljivost, noćno znojenje, neredovne cikluse, vaginalnu suvoću, promene raspoloženja, suvoću kože i gubitak libida. Prisutnost I jačina ovih simptoma je vrlo individualna i ne postoje dve osobe sa istim simptomima. Neke prolaze sa vrlo blagim simptomima, dok se kod drugih javljaju intenzivne promene koje dosta utiču na kvalitet života i zahtevaju ozbiljniji prsitup.

Fizičke promene: Menopauza donosi i određene fizičke promene vidiljive goilim okom i u ogledalu. Pad nivoa estrogena utiče na kožu, kosu i nokte, čineći ih suvljim i sklonim lomljenju. Dolazi do proređivanja kose, slabijeg tonusa i elasticiteta kože koje prate znaci vidljivog starenja. Takođe, neke žene doživljavaju rast telesne mase, gde dolazi do nakupljanja viška masnog tkiva u predelu stomaka.

Emocionalne promene: Hormonske utiču na psihološko, kognitivno i emocionalno stanje. Neke žene doživljavaju povećanu osetljivost, razdraženost, nervozu i preveliku brigu. Kod nekih žena dolazi do pojave emocija kao što su tuga I potištenost koje mogu biti praćene i pravim depresivnim epizodama. Dosta žena prijavljuje promenljive i nepredvidive emocije. Sa druge strane, postoji ne tako mali broj žena koje se osećaju slobodno, poletno i samopouzdano kada napuste reproduktivnu fazu života.

Promene u seksualnom životu: Hormonske fluktuacije mogu uticati na libido i seksualnu želju. Neke žene osećaju smanjeni libido i nelagodnost, ponekad čak i bol, tokom seksualnih odnosa zbog vaginalne suvoće.

Važnost podrške i informacija: Mnoge žene smatraju da je podrška od strane partnera, porodice i prijateljica od velikog značaja tokom klimaksa. Takođe, dovoljno tačnih i proverenih  informacija o ovom prelaznom periodu i mogućnostima kontrole simptoma pomažu ženama da se osećaju sigurnije i pripremljenije za nadolazeće izazove.

Važnost podrške i informacija

Unutrašnja snaga i rast: Menopauza je odlično vreme za unutrašnji osvrt, shvatanje sebe i svoje svrhe. Ovo može biti vreme kada žene preispituju svoje ciljeve, želje i prioritete, i razvijaju novi smisao života. Vrlo je verovatno da dođe do pojave nekih novih interesovanja i hobija, nema više potreba za dokazivanjem i dolazi do prihvatanja sebe baš onakvom kakva jeste.

Postignuća i osnaženje: Dosta žena doživljava klimaks kao fazu osnaženja i uspeha. Nekako se osećaju spremnijima da se uhvate u koštac sa svakodnevnim izazovima, da preuzmu kontrolu nad svojim zdravljem i blagostanjem, postavljajući nove ciljeve i ostvarujući svoje snove.

Iako nije uvek laka, menopauza pruža novi uvid u funkcionisanje samog ženskog organizma i njene snage da kroz ove izazove prođe. Mnoge žene danas prolaze kroz klimaks sa pozitivnim i osnažujućim iskustvima. Ranije, dok nije postojao veliki broj opcija za ublažavanje simtoma, ženama je sigurno bilo mnogo teže. Danas, uz pravilan odabir terapija i tehnika relaksacije, ženama je omogućeno da kroz klimaks prođu bez nepotrebnog trpljenja neprijatnih simtoma, jače i snažnije nego ikada.

Zaključak

Menopauza je potpuno fiziološki i prirodan deo života svake žene koji donosi različite izazove. Menopauza svakako nije ni bolest ni kraj života. Razumevanje ovog prirodnog procesa starenja i adekvatno upravljanje simptomima mogu značajno poboljšati funkcionisanje.

Kako do rešenja za simptome menopauze?

Kako biste pronašli odgovarajuće rešenje za simptome menopauze, prvo se obratite svom lekaru opšte prakse ili ginekologu. Oni će vas detaljno pregledati i uzeti u obzir vaše zdravstveno stanje i istoriju kako bi vam preporučili najbolje opcije za ublažavanje simptoma took menopauze.

Često postavljana pitanja

Menopauza je prirodan i fiziološki prelazak žene iz reproduktivne u postreproduktivnu fazu života. To je period u kojem dolazi do gubitka menstrualog ciklusa. Možemo reći da se žena nalazi u menopauzi kada joj ciklus izostane 12 meseci.

Simptomi menopauze su veoma individualni, ali najčešće se javljaju valunzi, noćno znojenje, razdražljivost, anksioznost, promene raspoloženja, suvoća vagine, nesanica i umor.

Tokom menopauze, dolazi do gašenja funkcije jajnike koji prestaju da proizvode jajne ćelije i hormone estrogen i progesteron. Ovo smanjenje hormona može dovesti do povećane abdominalne gojaznosti, vaginalne suvoće, pada libida, promena raspoloženja, smanjenja gustine koštane mase, promena na koži, kosi i noktima.

Tokom menopauze, nivoi estrogena, progesterone, testosterona i melatonina opadaju, a nivoi FSH I LH  hormona se povećavaju. Ove hormonske promene mogu uticati na različite aspekte zdravlja žene.

Trajanje menopauze varira, ali se obično smatra da žene ulaze u menopauzu kada nemaju menstruaciju najmanje godinu dana. Samoj menopauzi prethodi period perimenopauze koji može trajati nekoliko godina pre nastanka same menopauze i potpunog gubitka ciklusa.

Menopauza obuhvata 3 faze: perimenopauzu, menopauzu i postmenopauzu. Perimenopauza je period pre menopauze kada se telo žene priprema za prestanak funkcije jajnika i reproduktivnog perioda. Menopauza označava tačku kada žena 12 meseci nije imala menstruaciju, a postmenopauza je period koji dolazi nakon menopauze i traje do kraja života.

Prevremena menopauza je relativno retko stanje koje se javlja kada žena ulazi u menopauzu pre 40. godine života. Ovo stanje može biti uzrokovano genetikom, hirurškim zahvatima, oboljenjima i upotrebom nekih lekova i zračenja

Klimakterijum je duži, višegodišnji period u životu jedne žene koji obuhvata perimenopauzu, menopauzu i postmenopauzu.

Menopauza može biti praćena određenim zdravstvenim problemima kao što su osteoporoza, kardiovaskularne bolesti, vaginalna suvoća i česte urinarne infekcije.

Tokom menopauze, hormonske promene mogu dovesti do promena raspoloženja, pojave anksioznosti , razdražljivosti, tuge, besa ili depresije. Mogu se javiti i poteškoće sa pamćenjem i koncentracijom.

Valunzi, poznati i kao naleti vrućine, su nagli osećaji toplote koji se mogu javiti tokom menopauze. Često su praćeni pojačanim znojenjem i ubrzanim lupanjem srca.

Trajanje i učestalost valunga može varirati. Neke žene mogu imati veoma blage valunge koji traju nekoliko meseci, dok druge mogu imati intenzivne, snažne valunge koje traju po nekoliko godina.

Prvi korak za reševanje ovih tegoba jeste obraćanje svom lekaru ili ginekologu koji će Vas uputiti u sve raspoložive opcije i strategije ublažavanja simptoma.

Hormonska terapija za menopauzu uključuje primenu lekova – hormona estrogena, progesterona ili njihove kombinacije kako bi se ublažili simptomi menopauze.

Nehormonske opcije za upravljanje simptomima menopauze uključuju primenu nehormonskih lekova, biljnih preparata – fitoterapiju, promene u ishrani i načinu života, kao i korišćenje određenih dijetetskih suplemenata.

Svaka žena ima jedinstveno i individualno iskustvo tokom menopauze. Za žene je veoma značajno da se ova iskustva podele sa drugim ženama i da se dobije podrška od strane partnera, porodice i zdravstvenog sistema.

Literatura:

https://www.nia.nih.gov/health/what-menopause

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/menopause/symptoms-causes/syc-20353397

https://www.betterhealth.vic.gov.au/health/conditionsandtreatments/menopause

https://www.hopkinsmedicine.org/health/conditions-and-diseases/introduction-to-menopause

https://www.healthline.com/health/menopause

https://medlineplus.gov/ency/article/000894.htm

https://www.menopause.org/

https://www.womenshealth.gov/menopause/menopause-basics

https://www.mountsinai.org/health-library/report/menopause

https://www.womens-health-concern.org/help-and-advice/factsheets/menopause/

https://www2.hse.ie/conditions/menopause/

Podelite ovaj članak

Call Now Button