Šta je bakterijska vaginoza i kako se leči?

Šta je bakterijska vaginoza?

Bakterijska vaginoza (BV) ili nespesifični vaginitis je vaginalna infekcija izazvana prekomernim rastom bakterija koje normalno žive na vaginalnoj sluznici. Za razliku od drugih infekcija, BV nije izazvana spoljašnjim uzročnicima, nego do nje dolazi kada se poremeti sastav normalne vaginalne flore-mikrobiote. To je najčešći uzrok pojave pojačanog sekreta i poseta ginekolozima kod žena u reproduktivnom periodu.

Naučni i epidemiološki podaci kažu da oko 30% žena ima bakterijsku vaginozu.

Ona se pronalazi i kod oko 25% trudnica. Bakterijske vaginoze se mogu javiti sa ili bez simptoma.

Kako se dobija bakterijska vaginoza?

Svaka žena može dobiti bakterijsku vaginozu. Ovo nije seksualno prenosiva bolest, ali se javlja mahom kod seksualno aktivnih žena.

Najrizičnija grupa za dobijanje vaginoze:

• Trudnice
• Žene koje kao kontracepciju koriste spiralu
• Žene koje često menjaju partnere
• Žene koje koriste neadekvatne kupke za pranje intimne regije
• Žene koje imaju vaginalnu disbiozu (manjak laktobacila)
• Rani početak seksualnih odnosa
• Upotreba cigareta

Šta uzrokuje bakterijsku vaginozu?

Kao što mikroorganizmi žive na koži i u crevima, tako nastanjuju i vaginu svake žene. Ova zajednica mikroba ranija se nazivala vaginalna flora, a danas nosi naziv vaginalna mikrobiota.

Bakterijska vaginoza nastaje kada dođe do neravnoteže između dobrih mlečno-kiselinskih bakterija – laktobacila i bakterija koje mogu da izazovu bolest.

Jednostavno rečeno – BV nastaje kada se smanji broj laktobacila i počne prekomerno razmnožavanje ostalih bakterija. Bakterijska vagionoza nije zarazna bolest, ali seksualna aktivnost povećava rizik za njen nastanak. U velikom broju slučajeva, bakterijske vaginoze nisu opasne, ali uzrokuju neprijatne simptome i remete kvalitet života kod žena. Međutim, ukoliko se često javljaju i ne leče, mogu dovesti do različitih zdravstvenih komplikacija, prvenstveno do ženskog steriliteta. Podaci pokazuju da se BV može pronaći kod čak 45% žena koje imaju problem sa steriltetom u poređenju sa 15% žena koja su ostvarile trudnoću.

S obzirom da se bakterijska vaginoza ne može „dobiti“, i da je izazvana disbalansom vaginalne mikrobiote, muškarci ne oboljevaju. Iz istog razloga, bakterijska vaginoza se može javiti i kod žena koje nikada nisu imale seksualne odnose.

Najčešći uzročnici bakterijske vaginoze

Gardnerella vaginalis

Jedan od najčešćih uzročnika bakterijske vaginoze jeste bakterija Gardnerella vaginalis. Ova bakterija je normalno prisutna na vaginalnoj sluznici zdravih žena, ali njen prekomerni rast dovodi do BV.

Escherichia coli

Escherichia coli lako može difundovati iz crevnog trakta do urogenitalnog, i može izazvati BV.

Prevotella

Prevotella je gram negativna bakterija koja normalno nastanjuje usnu duplju, vaginalni i gastrointestinalni trakt. Prekomerno razmnožavanje ove bakterije dovodi do bakterijske vaginoze, kao i do rasta drugih patogenih organizama.

Bacteroides

Bacteroides su anaerobne, gram-negativne bakterije koje su povezane sa prevremenim porođajima.

Fusobacterium

Fusobacterium nastanjuje usnu duplju i smatra se uzročnikom paradentoze. Ipak, može se pronaći i u amnionskoj tečnosti i placenti majki koje su imale prevremeni porođaj.

Eubacterium

Eubacterium normalni stanovnik vaginalnog i gastrointestinalnog trakta. Veći broj ovih bakterija povezuje sa bakterijskom vaginozom.

Dijagnoza bakterijske vaginoze

Za dobijanje tačne dijagnoze, prvenstveno je bitan ginekološki pregled, razgovor sa pacijentom i uzimanje anamneze. Zatim se uzima uzorak vaginalnog i cervikalnog brisa. Ukoliko se nakon analize, sekret svrsta u IIIa ili IIIb grupu sekreta, postoji nalaz bakterijske vaginoze.

Simptomi bakterijske vaginoze

Bakterijska vaginoza može, a ne mora pokazati simptome. Ukoliko su prisutni, simptomi BV uključuju:

Vaginalni sekret

Sivkast, proziran i vodenkast vaginalni sekret.

Neprijatan miris

Neprijatan miris (na ribu), koji bude najintenzivniji nakon odnosa ili tokom ciklusa.

Iritacija vagine

Ponekad je prisutna i iritacija vagine.

Asimptomastke bakterijske vaginoze su posebno opasne, jer bez simptoma, ne dolazi ni do njihovog lečenja. Ukoliko su dugo prisutne, ove infekcije mogu izazvati začepljenje jajovoda, odnosno sterilitet ili prevremeno rođenje beba. Takođe, bakterijske vaginoze povećavaju rizik od dobijanja svih seksualno prenosivih bolesti (herpes, hlamidija, gonoreja, HIV ili HPV).

Kako izlečiti bakterijsku vaginozu?

Ljudski organizam ima sposobnost da uvek teži vraćanju u ravnotežu – homeostazu. Tako je u mogućnosti i da spontano dovede do vraćanja mikrobne vaginalne ravnoteže. Drugim rečima, kod 30% žena sa bakterijskom vaginozom dolazi do spontanog ozdravljenja, bez tretmana.

U drugim slučajevima, lekovi izbora jesu uvek antibiotici – klindamicin ili metronidazol. Oba leka se mogu aplikovati i lokalno (u obliku vaginaleta) ili oralno. U 90% slučajeva, nakon nedelju dana tretmana antibioticima, simptomi se povlače.

Nažalost, nakon antibiotskog lečenja koje je vrlo efikasno, dolazi do ponovne pojave bakterijske vaginoze u čak 80% slučajeva. Ovo vraćanje bolesti se dešava jer i dalje postoji manjak dobrih laktobacila čija je uloga da spreče prekomeran rast ostalih bakterija. Dodatak laktobacila u formi oralnih kapsula je izuzetna pomoć vraćanju vaginalnog balansa i sprečavanju ponavljajućih bakterijskih vaginoza.

Dipl. Ph Jasna Simičić